Dr Kon pred polazak u školu: Zaražavanja među đacima će biti, daleko smo od odjavljivanja epidemije

 Očekujemo samo lakše slučajeve kod dece, ali je bitno da i oni budu otkriveni na vreme, da se izoluju, i ona, uglavnom mogu kod kuće da se leče * Daleko smo od toliko dugo prisutne nule da bi epidemija mogla da se odjavi

predrag kon skola tabla 830x0

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Tanjug/Vlada Srbije/Slobodan Miljević

Svaka osnovna škola imaće nadzor koji će pratiti epidemiološku situaciju korona virusa, što do sada nije bio slučaj. Da se niko ne iznenadi, očekuje se pojava virusa i u školama, ali će to biti lakši slučajevi, i deca bi se uglavnom lečila kod kuće, kaže u razgovoru za Telegraf.rs epidemiolog Predrag Kon, član Kriznog štaba za borbu protiv COVID-a 19.

On ističe da se situacija ozbiljno popravlja, ali da smo daleko od višednevne nule i odjave epidemije. Nalazimo se u situaciji kada se korona drži pod kontrolom, ali opuštanja nema.

Kaže da je sve više onih koji se javljaju doktorima kao sumnjivi na kovid, a u okviru tih sumnji, sve je manje onih kod kojih se potvrđuje korona. Očekuje da će jesen biti pod kontrolom, ali prognoze ne daje jer nam predstoji smena godišnjih dobra, a ne postoji predstava kako će to uticati. 

Na početku razgovora dr Kon nam kaže da nije nijednog momenta rekao da deca u škole moraju da nose troslojne specijalne maske, ali objašnjava da je i sam preslušao snimak razgovora, te da je tako moglo da se protumači.

Preslušao sam, i stvarno je moglo tako da bude shvaćeno, jer sam prethodno pričao o obaveznosti nošenja maski u školama, a onda sam pomenuo i troslojne. Dozvoljavam mogućnost da je to neko shvatio tako. Suština je u tome da je obavezno nošenje bilo kakve maske, da ona mora da pokrije nos i usta. Ukoliko je takvo vreme, pa ima znojenja i vlaženja, onda treba imati i rezervnu. Ali, to će sve da prestane u septembru mesecu, kada se menja i godišnje doba - počinje razgovor za naš portal dr Kon i dalje objašnjava kako će se odvijati nastava:

Prozori treba da budu što je moguće više i što češće otvoreniMaske obavezno treba da se nose tokom pauza i odmora, i to važi i za leto i za zimu. Ruke treba prati ili dezinfikovati 70-oprocentnim alkoholom pred ulazak u učionicu. To će sve đake da uče učitelji i saradnici. Prostor u školama će se čistiti između smena, znači, ne na pauzama, tada će se samo provetravati učionice. Temeljno čišćenje i pranje podova biće između smena, između prve i druge grupe, i između prepodnevne i popodnevne smene. To je suština za osnovnu.

 Srednje škole su daleko jednostavnije. U njima je obavezna i nastava na daljinu, a na taj način se smanjuje prisutnost u učionicama. Oni imaju potpunu slobodu da se organizuju kako najbolje mogu. Predloženo je da jedna nedelja bude u školi, a druga onlajn. Viši stariji razredi, sedmi i osmi, imaju veći broj časova, i nemoguće ih je podeliti u grupe, pa je apsolutno neophodno da idu u naizmečnu olajn nastavu i nastavu u školi. Ono što je suština, jeste da će se ispitivanje isključivo obavljati na času.

  • Da li je dovoljna jedna maska za jedan dan u školi?

- Jeste, dovolja je jedna. Postoji medicinski način govora, koji je, jedostavno, neprihvatljiv. Čoveku treba reći da troslojna platnena maska bolje štiti nego jednoslojna, ali i jednoslojna čini posao ako se svaki dan nosi, uvek je čista i opeglana. Suština je u tome da svi nose maske. To je najvažnije. To je zadatak škole da prati.

- Zamišljen je sistem koji je prilično tolerantan, elastičan i koji omogućuje onim roditeljima koji zbog zabrinutosti ne puštaju decu u školi da vide kako će to izgledati, a ima i onlajn nastavu. Postoji mogućnost ako se bilo kakvi simptomi pojave, da dete ostane kod kuće. Nema razmišljanja oko toga.

  • Možemo li da očekujemo mirniji septembar?  

Situacija se ozbiljno popravlja. Jasno se u Beogradu vidi smanjenje tih pozitivnosti. Još ima onih koji dolaze na pregled, ali se sve manje definišu kao sumnja na kovid, a u okviru te sumnje na kovid sve manje se potvrđuje virus. Prema tome, zaista se smanjuje broj novih obolelih. Pratićemo. Rekao sam da očekujem da bude između 100 i 200 tokom ove nedelje, biće lepo ako i ranije bude dvocifreni broj.

  • Da li to znači da možemo krajem septembra da odjavimo epidemiju, ili smo od višednevne nule daleko?

Ne. Daleko smo mi od nule, i toliko dugo prisutne nule da bi epidemija mogla da se odjavi. Nezahvalno je prognozirati zato što je ovo dinamična situacija, ali ovi koji idu u Crnu Goru vraćaće se nazad.

  • Kad ste već to pomenuli, da li među onima koji se javljaju sa simptoma ima onih koji su bili negde na letovanju, u Vrnjačkoj Banji, na Kopaoniku, Zlatiboru, gde je veća koncnetracija ljudi?

- Mi za sada nemamo takvu koncentraciju podataka da može da se kaže da je bilo zbog grupisanja, što ne znači da pojedinačno nije bilo. Ali, mi u Beogradu to nismo uočili kao pojavu.

  • Jutros ste rekli da se ne razmišlja o karantinu za one koji dolaze iz inostranstva, a juče ste dali drugačiju izjavu?

Sve zavisi od situacije. Ja govorim lično, a Krizni štab donosi odluke. Ja ne mogu da izostavim svoje lično mišljenje. U svakom slučaju, ukoliko se tamo smiruje situacija, onda je i rizik značajno manji da se donese infekcija. Međutim, ako se tamo pogoršava situacija, na moru bilo kom, i u Egiptu, Turskoj,  gde je sada povoljno, mi ćemo morati da pratimo i u skladu da tim će se donositi odluke. U Egipat će se ići i u oktobru. Ne mogu ja, niti bilo ko može unapred da zna da li će nekad tako nešto biti neophodno.

Postoje, svakako, i uticaji politike, posebno vezano za BiH, za Republiku Srpsku. Iako je tamo ozbiljnija situacija, iz tih razloga se ne postavljaju barijere, ali se svako upozorava. I, svako kome se pojave bilo kakve tegobe, a bio je na putu, prvo treba da pomisli da je kovid, i da se ne ustručava, već da odmah ode da bude pregledan. Da ne beži od doktora. Jer, bežanje od doktora smo naučili. Zna da će možda morati da bude u izolaciji, pa izbegava da se javi, a na taj način ne da šteti samo sebi, nego šteti i okolini. To je ono što, ne samo ja, već svi epidemiolozi, treba da pričaju. To je ono što svako treba da dobije kao upozorenje kada pređe granicu, a imamo indirektne informacije da to nije baš tako. Jedino je onda javna reč značajna.

Da li će biti uvedene mere prema našim građanima? Mislim da je to politička odluka, i trenutno nema nikakvog posebnog razloga za to, a ako ih bude bilo mi ćemo upozoravati, mislim na nas epidmiologe. Ovo je dinamična situacija i neprekidno se nešto menja.

  • Da li ste promenili mišljenje u vezi sa publikom na utakmicama?

Ja sam to pomenuo na Kriznom štabu, ne znam kako je to dospelo u javnost. Uostalom, to uopšte nije ni bitno. Biće onako kako se odluči. Već sam pomenuo, stigao je dopis iz Atletskog saveza Srbije.  To je fantastično. To nema ko neće potpisati i podržati. Jasno se vidi da se neko potrudio, razmišljao do kraja. Sličan dopis je stigao i za bioskope i pozorišta. To je najbolji način rada. Mi ćemo menjati mere, i sasvim sigurno će se povećavati dozvoljen broj ljudi. Neće biti 10, videćemo na koliko, ali ne mogu se odjednom dozvoliti velika okupljanja, tek tako bez dobrog preuzimanja odgovornosti onih koji ih sprovode. Ako smo dozvolili bazene, onda ćemo morati da nađemo kriterijume i za ove ostale koji s pravom traže da im se odobri da rade. Videćemo, naći ćemo meru, a istovremeno pokušati da poboljšamo i nadzor.

Bez obzira na to što postoji kritika, ja mogu da kažem da je nadzor bio jako, jako dobar. Taj način kako se prenosi virus, vremenom će se sve to objasniti. To pretereno nepoverenje, koje je po tom pitanju uzelo velikog maha, vratiće se  potpuno u normalu. 

  • Da li vam je baš zbog toga ova epidemija jedna od najtežih?

Znate šta, ovo je bio jedan i još uvek je jedan vrhunac u kome se neprekidno dešavaju stvari koje traže hitna rešenja. Istovremeno, imate ljude koji ne učestvuju u svim tim rešenjima, i nemaju predstavu da taj život nameće na stotine pojedinačnih slučajeva koji se moraju rešavati. A to je epidemiologija iznela savršeno. Istovremeno je potpuno potisnuta u određenom trenutku kada je bila masovna pojava obolelih. Potpuno je potisnuta preventiva i počela je koncentracija na ljude koji se bave lečenjem, koji spasavaju živiote. Sve ono što je epidemiologija u pozadini odradila, ne zna. Znaće se tek posle kada više niko ne bude hteo da sluša.

  • Kada broj novih obolelih može da krene ponovo da raste, u oktobru, novembru... ?

To je već gledano daleko u budućnost. Nas očekuje dosta stvari u narednih nekoliko meseci. Prvo smena godišnjih doba. Mi nemamo predstavu kako će to uticati. Učinili smo ono što smo znali, da to smanjimo što je moguće više, pogotovo za škole i kolektive. Mi u Beogradu u svakoj radnoj organizaciji u kojoj se pojavila korona, kao poseban model Gradskog zavoda za javno zdravlje, imamo osobu koja je nama saradnik i koja nam prati situaciju u kolektivu. Na taj način se prate i kontakti. To je jedan odgroman posao koji je ovde odrađen, i koji je tiho rađen u pozadini svega što se desilo.

- Ja sam sve vreme govorio da je nama potrebna i pomoć Komunalne policije, ali evo izlazimo iz ove situacije da smo to sami obavili u Beogradu. Naravno, pomagala je i sanitarna inspekcija, ali onakva pomoć Komunalne kao u toku vanrednog stanja, nije bila. Sada se nalazimo u situaciji kada opet možemo da kontrolišemo, i zbog toga imamo jedno iskustvo da nema opuštanja i da ćemo svaki porast odmah pokušati da suzbijemo.

- Zato se iskreno nadam da ćemo jesen držati pod kontrolom. Već pri kraju jeseni će početi da bude ozbiljna priča o vakcinama. U svakom slučaju vakcinacija protiv gripa treba da se se sprovede. Svi oni koji se, inače, vakcinišu obavezno da se vakcinišu, posebno hronični bolesnici i oni koji su u domovima za negu starih. Oni koji imaju više od 65 treba da prime i obaveznu pneumoknu infekciju. Sve to država treba da nabavi. Sve to treba pre zime da se uradi, u oktobru i novembru... I onda će početi tema vezana za vakcinaciju...

- Dotle ćemo videti da li je u školama počeo prenos. Odmah da kažem, očekuje se i u školama pojava virusa, to ne treba da bude iznađenje, ali treba da se pokuša sve da se spreči prenošenje. Uspostaviće epidemiološki nadzorni sistem u školama, osnovnim, u srednjim ne. Nadzorni sistem, koji, inače, ne postoji, pratiće sve. Na taj način pratićemo situaciju da bismo pravovremeno reagovali. Predlažemo, činimo ono što možemo i pomažemo savetima primarnoj zdravstvenoj zaštiti, u ovom slučaju pedijatriji, koja će biti nosilac eventualnog lečenja. Mi, inače, očekujemo samo lakše slučajeve kod dece, ali je bitno da i oni budu otkriveni na vreme, da se izoluju, i oni, uglavnom mogu kod kuće da se leče.

(Telegraf)

Napiši komentar
NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove internet portala Sandzaklive.rs. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Portal Sandzaklive.rs zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara Sandzaklive.rs nije dužan obrisati sve komentare koji krše pravila. Kao čitalac također prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa vašim vjerskim, moralnim i drugim načelima i uvjerenjima.

  1. Najnovije
  2. Najčitanije
  3. Komentari